– Da li mogu da nosim kontakt sočiva u toku sunčanja u solarijumu?
Uvek treba da nosite zaštitne naočare tokom sunčanja kako bi zaštili osetljivu kožu oko očiju. Pacijenti koji su imali operaciju očiju neophodno je da nose naočare. UV zraci ne mogu da prođu ukoliko držite zatvorene oči i u isto vreme nosite naočare. Ipak, preporučujemo da skinete sočiva pre sunčanja. Usled toplote dolazi do efekta sušenja koje može da izazove osetljivost očiju i kao posledica da nastanu nepoželjne reakcije.
– Da li mogu da koristim solarijum tokom trudnoće?
Da, možete. Tokom normalne trudnoće ne treba da se suzdržavate. U zavisnosti od stadijuma trudnoće, treba da izbegavate stres tela koje je izazvano dugim sunčanjem (pitajte svog lekara ukoliko imate neke sumnje).
– Da li mogu da koristim solarijum ako uzimam lekove?
Neki lekovi mogu da izazovu negativne reakcije, kao što je crvenilo, alergije i sl. Lekovi koji spadaju u ovu kategoriju su: antibiotici, anti-depresanti… Uvek se konsultujte sa svojim lekarom pre sunčanja.
– Da li se sunčanje preporučuje tokom prehlade?
Sunčanje u solarijumima tokom prehlade se ne preporučuje. Ukupan stres tela ili cirkulacije može postati visok. Takođe, efekti na imuni sistem, mogu imati negativne posledice na tok Vaše bolesti.
– Da li oboljenje kože može da se poboljša sa UV svetlom?
Mnogobrojna oboljenja kože, mogu biti ublažena sa UV svetlom. U nekim slučajevima, poboljšanje u izgledu kože može biti znatno vidljivo. Međutim, uvek treba da konsultujete svog lekara pre početka sučanja.
– Da li sunčanje može imati pozitivne uticaje na depresiju?
Nekim ljudima je potrebno više svetla kako bi ’normalno’ funkcionisali. Sunčanje na Suncu i u solarijumima stimuliše stvaranje endorna, takozvani ’hormon sreće’. Ali kao što smo već napomenuli, uvek konsultujte lekara u vezi tretmana.
– Da li je sunčanje štetno za decu?
Kao osnovno pravilo, osobe sa tipom kože I i deca ne bi trebalo da se sunčaju u solarijumima. Otpornost kože na UV svetlo kod dece još nije razvijeno, tako da ne bi trebalo da se sunčaju do 18 godine, i tek nakon što im je na razuman i profesionalan način objašnjeno sve u vezi sunčanja.
– Da li starije osobe mogu da se sunčaju?
Za starije osobe, dobijanje boje je manje bitno. Oni bi radije da uživaju u pozitivnim uticajima UV svetla kako bi povećali stvaranje vitamina D3 u organizmu, koji sprečava stvaranje osteroporoze. Tako da na ovo pitanje može da se odgovori sa čistim ’Da’.
– Koliko često mogu da koristim solarijum?
Preporučuje se 50 sunčanja u toku godine na prirodnom Suncu ili u solarijumu. Potrebno je da prođe minimum 48 sati između dve seanse sunčanja. Gorenje kože može da bude vidljivo tek nakon 6 do 24 sata. Više od jednog sunčanja u toku 24 sata može da dovede do nepoželjnog crvenila kože.
– Kako mogu na najbolji način da se pripremim za predstojeće leto?
Umereno UV sunčanje može da pomogne koži da formira zaštitnu barijeru protiv jakog UV svetla. UV zraci, koji ulaze unutar kože, stimulišu stvaranje melanina, koji zatim izlazi na površinu kože i pokriva je. Takođe, UV zraci stvaraju deblji gornji sloj kože, tako da sprečavaju da UV zraci dođu previše duboko unutar kože. Sunčanje u solarijumu je osnovna mera kako bi pripremili kožu za letnji odmor. Ali, samo polako! Uvek bez gorenja kože! Trebaće Vam 3-4 nedelje kako bi formirali zaštitni faktor od 4 do 8. Broj preporučenih seansi sunčanja tokom ovog perioda je od 1 do 3 nedeljno.
– Kako se pravilno sunča?
Pravilno sunčanje je najbolje kada se radi umerenim koracima i najbolje je da se pridržavate plana sunčanja. Važno je da znate kom tipu kože pripadate i da ne pređete preporučeno vreme sunčanja. Preporučuje se pauza od 48 sati između svake seanse. Dve seanse sunčanja u toku 24 sata mogu da izazovu nepoželjno crvenilo na koži. Do savršenog rezultata, uglavnom možete da dođete sa 8 do 12 seansi sunčanja.
– Nakon što napravim pauzu, da li moram da počnem ispočetka?
Da, morate. Nakon duge pauze sunčanja, potrebno je da se pridržavate preporučenog vremena za sunčanje tokom prve seanse.
– Zbog čega se boja gubi nakon izvesnog vremena?
Pigmentacija kože nastaje u poslednjem sloju kože, takozvanom epidermisu. Svakih 28 do 30 dana, sve ćelije u ovom sloju se obnavljaju. Ćelije koje se nalaze u unutrašnjosti gornjeg sloja kože se odvajaju i pomeraju na površinu, nakon čega opadaju. Ponavljanjem seansi sunčanja UV svetlom, pomažete u zadržavanju boje. Zbog čega brže dobijem boju od drugih? Pre svega, genetski faktori određuju da li dobijamo boju brže ili ne, jer smo svi mi rođeni sa određeno
– Da li starije osobe mogu da se sunčaju?
Za starije osobe, dobijanje boje je manje bitno. Oni bi radije da uživaju u pozitivnim uticajima UV svetla kako bi povećali stvaranje vitamina D3 u organizmu, koji sprečava stvaranje osteroporoze. Tako da na ovo pitanje može da se odgovori sa čistim ’Da’.
– Kako mogu na najbolji način da se pripremim za predstojeće leto?
Umereno UV sunčanje može da pomogne koži da formira zaštitnu barijeru protiv jakog UV svetla. UV zraci, koji ulaze unutar kože, stimulišu stvaranje melanina, koji zatim izlazi na površinu kože i pokriva je. Takođe, UV zraci stvaraju deblji gornji sloj kože, tako da sprečavaju da UV zraci dođu previše duboko unutar kože. Sunčanje u solarijumu je osnovna mera kako bi pripremili kožu za letnji odmor. Ali, samo polako! Uvek bez gorenja kože! Trebaće Vam 3-4 nedelje kako bi formirali zaštitni faktor od 4 do 8. Broj preporučenih seansi sunčanja tokom ovog perioda je od 1 do 3 nedeljno.
– Kako se pravilno sunča?
Pravilno sunčanje je najbolje kada se radi umerenim koracima i najbolje je da se pridržavate plana sunčanja. Važno je da znate kom tipu kože pripadate i da ne pređete preporučeno vreme sunčanja. Preporučuje se pauza od 48 sati između svake seanse. Dve seanse sunčanja u toku 24 sata mogu da izazovu nepoželjno crvenilo na koži. Do savršenog rezultata, uglavnom možete da dođete sa 8 do 12 seansi sunčanja.
– Zbog čega se boja gubi nakon izvesnog vremena?
Pigmentacija kože nastaje u poslednjem sloju kože, takozvanom epidermisu. Svakih 28 do 30 dana, sve ćelije u ovom sloju se obnavljaju. Ćelije koje se nalaze u unutrašnjosti gornjeg sloja kože se odvajaju i pomeraju na površinu, nakon čega opadaju. Ponavljanjem seansi sunčanja UV svetlom, pomažete u zadržavanju boje. Zbog čega brže dobijem boju od drugih? Pre svega, genetski faktori određuju da li dobijamo boju brže ili ne, jer smo svi mi rođeni sa određenom bojom kože. Kapacitet ćelija koje formiraju pigmentaciju zavisi od ovih faktora
– Zbog čega neki delovi tela brže pocrne, a neki ne?
Neki delovi tela, imaju manje ćelija za sunčanje, kao što je unutrašnjost naše ruke. Drugi delovi tela, lice, imaju deblji sloj i iz tog razloga sporije pocrne. Iz razloga što lice tokom cele godine je više – manje izloženo Suncu, ovaj sloj služi kao zaštita protiv UV svetla.
– Zbog čega nastaju takozvane ’bele tačke’ i kako ih mogu izbeći?
U većini slučajeva, ove tačke mogu da se nađu na lopaticama ili iznad zadnjice i mogu se objasniti tako što ove delove tela pritiskamo tokom ležanja u solarijumu. Pritisak utiče na cirkulaciju krvi u ovim delovima. Drugim rečima, ovi delovi ne mogu da potamne jer krv ne prenosi kiseonik. Naš savet: Okrenite se i stavite lice dole nakon prve polovine sunčanja i videćete da će i ovi delovi da potamne.
– Koja je razlika između prirodne i veštačke radijacije?
U solarijumima, koristi se spektrum koji je sličan prirodnom Suncu. Ali u suprotnosti sa prirodnim Suncem, solarijumi daju mogućnost da kontrolišemo vreme trajanja sunčanja. Takođe, kompozicija svetla uvek ostaje ista, dok na prirodnom Suncu jačina UV svetla se konstantno menja.
